ЕТИОПИЈА

Српски држављани могу улазити у Етиопију.

Од 7. јуна 2021. уведена је обавеза поседовања дигиталног сертификата којим се доказује да је путник негативан на нови вирус корона.

Сви путници у обавези су да креирају налог на сајту trustedtravel.panabios.org и да, у складу да следе упутство (http://www.addisababa.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Travel_Guide_Simplified.pdf) у вези са добијањем дигиталног сертификата.

Детаљи нових правила дати су у информацији етиопског Министарства здравља (овде и овде).

Нова правила односе се и на излазак из Етиопије, улазак у ту земљу и на транзит кроз њу.

До 1. јула 2021. важиће паралелно и досадашња правила, према којима је за улазак у Етиопију, путницима старијим од десет година, потребан је негативан PCR тест не старији од 120 сати односно пет дана (гледа се тренутак слетања у Адис Абебу).

На аеродрому се путницима мери температура и проверава се да ли имају симптоме ковида 19. Путници са симптомима упућују се у за то одређене центре.

Обавезна је самоизолација од седам дана (на аеродрому се оставља адреса боравка).

Дипломате нису у обавези да имају негативан PCR тест, али морају ићи у карантин у кућним условима у трајању од 14 дана.

Путницима који допутују са позитивним PCR тестом неће бити дозвољен улаз у Етиопију.

Путници у транзиту не морају имати негативан тест са собом (не смеју напуштати аеродром), али ако им транзит траје дуже од 24 сата, морају да буду у изолацији у за то одређеном хотелу.

Страни држављани под истим условима могу да улазе у Етиопију.

Додатне информације могу се пронаћи на веб-сајтовима етиопске националне авио-компаније "Етиопијан ерлајнс" и имиграционе службе.

Директива Етиопског института за народно здравље садржи и друге корисне податке о мерама та сузбијање ширења ковида 19.

ЏИБУТИ

Српски држављани могу да улазе у Џибути само са негативним PCR тестом (за старије од 11 година, како на уласку, тако и на изласку), док ће по доласку у Џибути бити рађени и брзи тестови, уз обавезан карантин.

Путници старији од 25 година који имају потврду о вакцинацији не морају да иду у десетодневни карантин.

Улазак није дозвољен онима који су боравили у Јужној Африци, Бразилу или Индији или су само транзитирали кроз те земље.

Сви детаљи о мерама на снази за улазак у Џибути могу се наћи у декрету.

Страни држављани под истим условима могу да улазе у Џибути.

СЕЈШЕЛИ

Српским држављанима дозвољено је путовање на Сејшеле, али уз одобрење тамошњих здравствених власти.

Страни држављани морају показати негативан PCR тест по доласку (не старији од 72 сата), а преко посебне платформе на страници https://seychelles.govtas.com/ претходно се прибавља одобрење за улазак.

Путници се охрабрују да се пре пута вакцинишу, али њихов статус у том погледу не утиче на улазак у земљу.

Осигурање које покрива ковид 19 јесте обавезно.

Додатне информације о режиму уласка на Сејшеле и мерама за спречавање ширења ковида 19 могу се наћи на посебној презентацији сејшелске владе.

ЈУЖНИ СУДАН

Српски држављани могу да улазе у Јужни Судан ако имају негативан тест. Страни држављани под истим условима могу да улазе у Јужни Судан.

ТАНЗАНИЈА

Танзанија је 4. маја 2021. пооштрила услове за улазак.

Српски држављани могу улазити у Танзанију, али сви путници морају имати негативан PCR тест (не старији од 72 сата), а по доласку морају, о свом трошку (25 долара), да ураде и брзи тест и да буду детаљно здравствено проверени.

Пре долазак у Танзанију (у року од 24 сата) сви путници морају да попуне образац на сајту https://afyamsafiri.moh.go.tz/.

Страни туристи морају се током боравка у Танзанији придржавати превентивних мера (хигијена руку, маске, физичка дистанца).

Правила о уласку и понашању дата су на веб-сајту танзанског Министарства здравља, а тренутно је на снази Обавештење број 7, које детаљно регулише услове уласка у Танзанију и боравка у њој.

За доласке из Индије важе посебна правила, која укључују и карантин.

МАДАГАСКАР

Српски држављани не могу улазити на Мадагаскар.

Иста забрана, у условима затворених аеродрома и лука, важи за све стране држављане.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом обележавања Дана Африке у којој је пожелео просперитет и благостање свим афричким земљама и народима.

Селаковић је подсетио да се у Србији од 2017. године 25. мај обележава као Дан пријатељства са народима Африке и да је тиме наша земља показала жељу да негује и брижљиво гради сарадњу са афричким земљама.

У честитки се наводи да је Србија истински посвећена развоју свестраних односа са афричким земљама са којима је повезује традиционално пријатељство које датира још из периода СФРЈ и додаје се да се ти односи темеље на принципима заједништва, узајамног разумевања и подршке, али и сарадње и солидарности.

Министар је у честитки подвукао опредељење Србије за интензивирање политичких, економских, културних и образовних веза са афричким земљама, посебно истичући вишегодишњи програм стипендија за младе из афричких земаља за студирање на универзитетима у Србији који се наставља и ове године.

Такође, Селаковић је указао на значај сарадње са афричким земљама у мултилатералним форумима, од којих је посебно истакао Унеско.

Министар је у честитки упућеној афричким колегама, а коју је сталним делегацијама афричких земаља при Унеску дистрибуирала Стална делегација Србије при овој организацији, изразио посебно задовољство што је и ове године настављена традиција обележавања Дана Африке и под окриљем Унеска напомињући да је Србија и финансијски подржала одржавање манифестације „Недеља Африке“ у Унеску. Додао је да Србија снажно подржава активности ове организације у афричким земљама, као и да се наша земља залаже за што садржајнију и свеобухватнију подршку Унеска Африци.

25. мај 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн.

Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености.

Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије. „Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

21. април 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.
 
Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.
 
„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.
 
Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.
 
Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.
 
„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.
 

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

20. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs

Фото: www.srbija.gov.rs

19. април 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид.

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела. Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.

13. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,

Владимир Милић, дванаест година,

Миомир Младеновић, четрнаест година,

Драган Димић, три године,

Јулијана Брудар, десет година,

Оливера Максимовић, дванаест година,

Мирослав Кнежевић, тринаест година,

Дајана Павловић, пет година,

Стеван Павловић, осам година,

Марко Симић, две године,

Милица Ракић, три године,

Иван Иванчић, седам година,

Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине.

Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан. Спремни смо, и хоћемо да помогнемо. Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени. Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали.

И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози. Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом.

Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете. Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује. Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа. А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба.

И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога. Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу.

А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене. А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца.

И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали. Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење. А нисмо. И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице. Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу.

На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

24. март 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.

„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.

Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица.

Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције.

Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.

„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.

За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.

Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.

„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије.

8. март 2021. године


 

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке. На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Извор: СПЦ, 18. фебруар 2021.

Амбасада Републике Србије у Адис Абеби жели свим српским држављанима и свим Србима срећно Сретење – Дан државности Србије.

Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је приказу способности дела јединица Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву и том приликом поручио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством ЕУ, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Председник је рекао да ће пре ставити „главу на пањ“, него да потпише било какав папир са признањем и подсетио да је то већ једном одбио у Вашингтону, где су постојале две верзије споразума.

Навео је да је одмах повукао своју делегацију, да је америчкој делегацији рекао да Србија такав споразум неће потписати и поручио да ће Србија увек настојати да води мирне разговоре како би сачувала мир, али да неће дозволити да је понижавају.

Председник Србије захвалио је на писму-честитки америчком председнику Џоу Бајдену поводом предстојећег Дана државности, у коме се поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено позива на међусобно признање Србије и „Косова“ као последице.

Међусобно признање Србије и „Kосова“ не стоји ни у једном акту ниједне светске организације, указао је председник и поновио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством Европске уније, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Према председниковим речима, ситуација јесте тешка и биће све тежа. „Kао што сам вам рекао пре три дана, ја то видим, ја то очекујем, видим како се то полако стеже, зато што су њихови међусобни сукоби у светским оквирима све снажнији и све већи, и онда ми ту плаћамо цену“, рекао је председник.

Вучић је поручио да је до наше државе да настави са снажењем земље у економском смислу.

Председник је додао да је улога војске веома значајна у веома сложеним безбедносним и политичким условима савременог света и да зато Србија мора да уради све што може да одврати сваког потенцијалног агресора и нападе на грађане и земљу.

„Политика снажења војске биће настављена убрзано“, нагласио је председник додајући да је циљ да српска војска може да буде стабилизатор политичких прилика у региону.

Према његовим речима, свакоме треба да буде јасно да Србија није џак за ударање и да може свако да је нападне и да јој прети као што је то било у прошлости.

Вучић је рекао да је задовољан оним што је видео и зато што је много тога урађено у претходном периоду и истакао да ће од априла месеца војним лицима бити знатно увећане плате.

Председник је рекао и да ће се наставити улагања у Војску Србијe, којој је поручио да од ње очекује да и даље буде чувар наше земље, њеног интегритета и слободе.

„Од вас очекујемо да будете чувари наше земље, њеног интегритета, слободе, да будете бранитељи народа, чувари отаџбине, заштитници интереса Србије и да будете одвраћајући фактор сваког агресора и за сваког ко би помислио да нападне Србију“, рекао је Вучић.

На војној вежби под називом „Врх копља“ приказана је оспособљеност 72. бригаде за специјалне операције, а приказу способности, које је председник Србије и врховни командант Војске Србије оценио са врло добро, присуствовали су и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Београд, 7. фебруар 2021. године

Министар спољних послова Никола Селаковић упутио је честитку поводом празника Светог Саве:

https://youtu.be/_Wt14zD4nDQ

Учење и завештање Светог Саве – светосавље – није само верски, политички или национални концепт. Светосавље је филозофија живота, поручио је министар Селаковић.

27. јануар 2021.

Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.

Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?

Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.

Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?

Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.

Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?

Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе. Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.

Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?

То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.

Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?

Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.

Извор: Политика, 26. 1. 2021.

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса.

Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала минус од 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто. Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто.

Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца. Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације. „Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље.

Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто. Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто.

Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом. Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца. Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона.

Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара.

Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље. Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу.

Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије. Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно.

Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону. Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51. "Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник. Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи. Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус.

Београд, 12. јануар 2021. године

У вези са конкурсима за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, први потпредседник Владе и министар спољних послова донео је Одлуку о о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону.

Расписани су конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Пријављивање траје од 18. маја до 1. јуна 2020.

Све информације о конкурсима и процедури пријављавања могу се наћи на сајту Управе та сарадњу са дијаспором и Србима у региону: https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

Избори за народне посланике, посланике у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине и одборнике у скупштинама градова и општина одржаће се 21. јуна 2020.

Захтеви српских држављана за гласање у инистранству на изборима за народне посланике примају се до 30. маја 2020. у поноћ по времену у Србији.

Српски држављани могу на основу јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) проверити да ли су уписани у Јединствени бирачки списак на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе: https://upit.birackispisak.gov.rs

Уколико је грађанин уписан у Јединствен бирачки списак у Републици Србији, онда се дипломатско-конзуларном представништву подноси само захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству;

Уколико грађанин није уписан у Јединствен бирачки списак у Републици Србији, онда подноси два захтева:
- Захтев за упис у јединствени бирачки списак и
- Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству.

Српски држављани са пребивалиштем на конзуларном подручју Амбасаде Републике Србије у Адис Абеби (Етиопија, Танзанија, Јужни Судан, Џибути, Сејшели и Мадагаскар) попуњене и потписане захтеве, уз копију важећег српског личног документа (пасоша, личне карте или возачке дозволе са уписаним ЈМБГ), достављају е-поштом Амбасади на адресу serbambadis@yahoo.com.

Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону поништени су, а нови ће бити расписани по престанку ванредног стања у Србији.

Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону доступне су на сајту Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf